Vremeplov: Nega kose i haircare proizvodi kroz istoriju

Ljudi vekovima koriste kozmetiku kako bi im pomogla da postignu idealan standard lepote koji preferira trenutna kultura, ali je to važilo čak i u drevnom Egiptu, Rimu i Grčkoj. Kosa je oduvek bila vrlo važan deo spoljašnjeg izgleda kako žena, tako i muškaraca, zato i ne čudi podatak da se i u prošlosti kosi posvećivala velika pažnja. Lepa kosa je za naše pretke smatrana statusnim simbolom. Bogatiji sloj ljudi imao je sredstva da nabavi sastojke za čišćenje kose, farbanje kao mirisna ulja, ali i perike i ekstenzije za kosu.

Kako bismo bolje razumeli kulturu nege kose, vodimo vas kroz vremeplov i haircare proizvode kroz istoriju!

Nega kose - Kako i kada su nastali proizvodi za negu i održavanje kose?

Četka za kosu

Ljudi su odvek posedovali neki predmet koji bi razmrsio kosu, uklonio insekte i pokazao njihov lični stil! Četke za kosu postoje nekoliko hiljada godina, ali su se menjale, još od obične kosti ili školjke pa sve do modernih ergonomičnih stajling četki. 

Stari portreti, slike i sculpture pokazuje da su čak i drevni Rimljani, Grci i Egipćani stilizovali, pleli, i uvijali kosu, koirsteći prirodne materijale za češljanje poput šljoljki, kostiju, životinjske dlake, pera. Drške četki su se izrađivale od drveta, bronze ili bakra. 

Ova prakse se primenjivala i kroz srednji vek, da bi William Kent počeo proizvodnju četki u Engleskoj, 1777. godine. Njegove ručno rađene četke su koristile pernate iglice koje su se zašivale ručno, a bilo je potrebno i do 12 ljudi da se napravi jedan model! Godine 1885. Mason Pearson, drugi engleski biznismen je izumeo mašinu za zabadanje igica u četku kako bi ubrzao proizvodnju. On je takođe izumeo gumeno jastuče za iglice.

Najraniji američki patent četke za kosu desio se 1854. godine od strane Hugh Rock-a, i njegova četka je imala metalnu dršku sa ornametanlnim dizajnom. Ovakve četke su bile popularni pokloni za nove mlade i novorođene bebe. Godine 1857. patentirana je četka sa prirodnim čekinjama, a 1898. godine patentirana je četka sa drškom koja se skida i rupicama za strujanje vazduha!

Suvi šampon

Najraniji oblik suvog šampona mogao se naći u Francuskoj u 17. i 18. veku, kada su se perike koristile kako bi se povećao volumen i izgled prirodne kose. Ove perike su se puderisale posebnim praškom na bazi brašna ili gustina, kako bi se odmastile. Puder se nanosio svakodnevno, vodeći do stvaranja “sobe za puderisanje” koju je svaka plemenita dama imala u svom domu, da osveži frizuru. Ovi praškovi su imali i dodate mirise u vidu sušenih biljaka popout lavande, koja je pružala i negu skalpa u isto vreme.

Šampon za kosu

Istorija tečnog šampona za kosu postoji tek nešto manje od jednog veka, ali priča pranja kose je stara nekoliko hiljada godina. Do nastanka šampona, 1927. godine, ljudi su prali kosu jednom mesečno i koristili sapune na bazi životinjske masti, vode kuvane sa pepelom ili katrana. Ako su se koristili prečesto, ovi “sapuni” su isušivali i oštećivali kosu, tako da je trend bio da se kosa pere tek jednom mesečno.

U 7. veku u Indiji, žene su koristile mešavinu kokosovog i bademovog ulja, meda i gija kako bi čistile i negovale kosu. U 14. veku kineske žene su koristile semenke kineskog kedra kako bi čiste kosu, a Filipinke su potapale aloju u vodu i time prale kosu. Amerikanke su u 17. veku preferirale miks ulja i jaja kao sredstva za pranje kose. Evropljanke su isle korak dalje: kuvale su mrtve guštere sa maslinovim uljem i tom smesom prale kosu!

Ranih godina 19. veka engleski kolonijalni trgovci su u Indiji otkrii masažu tela i kose koja se zvala “champo”, i preneli su tehniku masiranja skalpa uljima u Evropu. Tako je nastala reč šampon i praksa prvih frizera koji su komadiće sapuna mešali sa vodom kako bi prali kosu mušterija. Ovi rani šamponi su bili dostupni samo u salonima. 

Godine 1903. nemački hemičar i farmaceut Hans Schwarzkopf je izmislio prvi šampon u prahu, koji je postigao ogroman uspeh. Godine 1927. patentirao je prvi tečni šampon koji danas poznajemo.

Nekoliko godina kasnije, lansiran je šampon koji sadrži veštačke sulfate, a američki doctor John Breck lansira prvi pH balansiran šampon. Šezdesetih godina prošlog veka, dodati su polimeri u šampon, koji bi popunili oštećenja dlake, a osamdesetih godina su hemičari otkrili kako da suspenduju silikone u šamponu - tako su nastale 2 u 1 formule.

Regenerator

Vekovima su žene koristile prirodna ulja kako bi negovale kosu. Regenerator koji je bio vrlo popularan kod muškaraca u kasnoj viktorijanskoj eri bilo je Macassar ulje, ali je ovaj proizvod bio izuzetno masan i zahtevao je da se kosa pokrije krpicom, kako se sofe i stolice ne bi uprljale masnoćom. Moderni regenerator nastao je počekom 20. veka kada je parfimer Edouard Pinaud predstavio proizvod pod imenom Briljantin na Svetskoj izložbi i Parizu. Moderna nauka je kasnije napredovala i u regenerator su ubačeni silikoni, masni alkoholi i jedinjenja amonijaka. Ove supstance su omekšavale kosu bez masnog osećaja.

Ulje za kosu

Nanošenje ulja za kosu je prvobitno vezano za indijsku kulturu. Indijske žene su poznate po svojoj dugoj, sjajnoj i zdravoj kosi, tako da nije ni čudo da se na ovom podneblju rodila ideja o apliciranju ulja na kosu. Glavna indijska knjiga o ajurvedskoj medicini opisuje važnost nauljivanja kose i skalpa, kako bi se održalo njihovo dobro zdravlje i sprečilo opadanje. 

Ulje se nanosilo svakodnevno na kosu i teme, a u tu mešavinu su dodavane i biljke. Čak i u srednjem veku, tradicionalni lek za gubitak kose bio je gel spravljen od ulja lana i ruzmarina.

Alatke za uvijanje kose

Alati za uvijanje kose su jedni od najstarijih haircare proizvoda koje poznajemo. U Asiriji (oko 1500 godina pne, kraljevi i plemstvo su koristili zagrejane metalne šipke kako bi uvili kosu. Zapadni Afrikanci (500 godina pne) uvijali su kosu štapićima i fiksirali je glinom. Tokom vladavine Kraljice Elizabete (kasni 16.vek), žene su “setovale” navijene lokne uz pomoć masti, i spavale sa kavezom ili noćnom kapom na glavi kako bi je zaštitile od pacova.

Podelite sa prijateljima: